Smeće na Bubnju

Ne prljaj svoju zemlju ako je voliš!

Mi, u Srbiji, volimo da kažemo da smo velike patriote i da jako volimo svoju zemlju. Mnogi od nas bi rekli da bi čak i život dali za svoju zemlju. Međutim, ako se pogleda đubre po ulicama i parkovima naših gradova, naše reke i planine preplavljene smećem, naše išarane i polomljene spomenike kulture, da li bi se moglo reći da vodimo računa o svojoj zemlji, da je čuvamo i volimo?

Posle svakog osvojenog visokog mesta naših reprezentaciija ili pobede Novaka Đokovoća, društvene mreže su preplavljene slikama i tekstovima kao, da ceo svet vidi šta je Srbija. I tako, neko i stvarno poželi da vidi Srbiju i upozna Srbe. Međutim, pored dobrog noćnog provoda, lepih ljudi, dobre hrane, glavna zamerka stranaca je prljavština i đubre na sve strane. Zbog ovoga su čak i turisti iz Slovačke morali da nam održe čas o tome kako se vodi računa o svojoj zemlji, pa su sakupili 15 džakova smeća na spomen parku Bubanj. O ovome su pisale Južne vesti, a i brojni drugi mediji u Srbiji. Što je najgore, nisu uspeli ni deo smeća da pokupe koji se nalazi na mestu gde je streljano oko 10.000 naših ljudi. Naravno, na ovom mestu se i dalje nalazi smeće i konstantno se prave nove divlje deponije.

Gde god nađeš zgodno mesto, ti đubre baci!

Divlje deponije mogu da se vide skoro u svakom naselju i na svakom koraku. Prosto je nemoguće sesti u neki park ili pored reke, a da pored vas ne vidite gomilu đubreta. Iako neki mogu da kažu da ne postoje dovoljno kante za odpatke, to nije opravdanje za bacanjd smeće gde god stignemo. Uvek je moguće staviti smeće u neku kesu ili torbu i baciti ga kasnije.

Divlja deponija u parku

Šta mi kao pojedinci možemo da uradimo?

  • Za početak, ako voliš Srbiju, nemoj da bacaš smeće gde stigneš!
  • Možemo se potruditi da manje stvaramo đubre. Kako? Recikliraj smeće, kartonsku ambalažu, plastične flaše i limenke možeš da zgužvaš, na taj način one zauzimaju mnogo manje prostora. Ukoliko živiš u kući, organsko smeće (ono koje može odmah da istruli u zemlji) možeš da odlažeš negde i da služi kao đubrivo.
  • Kupuj i troši što je moguće manje plastičnih kesa i plastične ambalaže! Platneni cegeri su odlično rešenje, mogu se svugde nabaviti, ne koštaju mnogo i praktičniji su od plastičnih kesa.
  • Štedi papir! Dobro razmisli da li je potrebno baš sve odštampati! Mnogo dokumenata je moguće sačuvati i u elektronskom obliku. Lakše je za pretragu, ne zauzima mnogo fizičkog prostora i ne štite sredini.
  • Maksimalsno iskoristi papir – ukoliko je papir odštampan sa jedne strane i više vam nije potreban, moguće ga je možda iskoristiti i sa druge strane kasnije.
  • Ako si pušač, ne moraš pikavce da bacaš gde god stigneš! 
  • Ako imaš kućne ljubimce, pokupi njihov izmet kada ih vodiš u šetnju!
  • Pokušaj da podigneš svest ljudima u svojoj okolini o značaju ekologije, kao i da je mnogo lepše živeti u nekom mestu bez razbacanog smeća okolo.

Recikliraj smeće, čuvaj svoju zemlju!

Prema istraživanjima koje je objavio RTS, 90% smeća u Srbiji završi na deponijama, dok je u zemljama EU situacija obrnuta, svega 5% smeća ostane nereciklirano. Kod nas se još uvek u iste kante baca papir, staklo, PET ambalaža, ostaci hrane, karton…, a sve to je moguće opet iskoristiti.

Koje koristi imamo od reciklaže?

  • Štedimo energiju. – Otpad se može koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije.
  • Smanjujemo trošenje prirodnih resursa. – Reciklažom plastike, smanjujemo ponovnu proizvodnju ovog materijala, a i pravljenje smeća.
  • Štitimo prirodna staništa životinja i biljaka. – Zasaditi drvo i nije problem, ali dok izraste šuma, potrebno je mnogo vremena, a da se poseče, možda samo nekoliko sati.
  • Reciklaža je dobra za ekonomiju. Recikliranje otpada košta vladu i poreske obveznike manje nego rešavanje problema deponija. Samim tim, svi smo indirektno na dobitku.

Znate li koliko je vremena potrebno da priroda sama reciklira neke proizvode?

  • Guma za žvakanje – dva meseca.
  • Limenka – 100 godina.
  • Plastična boca – 450 godina.
  • Plastična kesa – od 10 do 1.000 godina.
  • Staklena flaša – verovatno se nikad ne može razložiti u prirodi.

Na žalost, svest o očuvanju prirode i okoline kod nas nije još uvek na visokom nivou u odnosu na neke druge zemlje Evrope. Potrebno je još mnogo toga raditi na edukaciji stanovništa, a pre svega mladih. Zato, ako voliš Srbiju, čuvaj je, nemoj bacati smeće gde god stigneš!

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Ako voliš svoju zemlju, ne prljaj je! koji je realizovan uz pomoć niške gradske opštine Palilula.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Scroll to Top