Studentski rečnik

Studentski rečnik

Studentski rečnik je namenjen pre svega brucošima kako bi se upoznali sa terminima koji se često susreću tokokm studiranja. Može, naravno poslužiti i svima ostalima da se upoznaju sa nekim terminima iz studentskog života.

A

Akreditacija fakulteta – Proces provere po kome Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja proverava da li određena obrazovna ustanova ili studijski program ispunjavaju propisane standarde kvaliteta. Ukoliko je fakultet akreditovan, to znači da ima dozvolu za rad i da je samim tim i diploma tog fakulteta priznata. Ukoliko fakultet ili studijski program nisu akreditovani, samim tim i diplome tog fakulteta nisu validne. Za proveru liste akreditovanih fakulteta, pogledajte ovde.

Asistent – obično sa ovim zvanjem započinje univerzitetska karijera u Srbiji. Asistent pomaže profesoru ili predavaču, izvodi vežbe, a ponekad drži predavanja pod nadzorom profesora. Međutim, ne može da ocenjuje studente.

B

Bakalaureat – (lat. baccalaureus – dostojanstvo; eng. Bachelor’s Degree) izraz ranije korišćen za najnižu akademsku titulu, a danas je to kvalifikacija koja se dobije na kraju prvog ciklusa studija (osnovnih studija), tj. nakon 180 ili 240 ESPB bodova prema Bolonjskom procesu.

BlaBlaCar – najveća platforma za deljenje prevoza u Evropi koja povezuje vozače sa slobodnim mestima i ljudima kojima je potreban prevoz. Za više informacija pogledati ovde.

Brucoš – žargonski, student koji je upisao prvu godinu studija i koji nije dao još uvek ni jedan ispit.

Brucošijada – studentske žurke koje se organizuju povodom upisa novih studenata na fakultet. Naravno, na tim žurkama budu i studenti svih ostalih godina.

Bolonjska deklaracija – iliBolonjski proces je serija sporazuma između evropskih zemalja u cilju osiguravanja uporedivosti u standardima i kvalitetu visokoškolskih kvalifikacija. Proces je stvorio Evropski prostor visokog obrazovanja prema Lisabonskoj konvenciji o priznavanju. Naziv dolazi po Univerzitetu u Bolonji, gde su Bolonjsku deklaraciju potpisali ministri obrazovanja iz 29 evropskih zemalja 1999. godine. Proces je otvoren i za druge zemlje u Evropskoj kulturnoj konvenciji Saveta Evrope. Republika Srbija je postala potpisnica Bolonjske deklaracije 2003. godine i tada se obavezala da će reformisati svoje visoko obrazovanje u skladu sa deklaracijom. Skaraćeno se često naziva i samo „Bolonja“. Ovaj proces ima i dosta kritika, mada u velikoj meri od onih koji ga i ne poznaju dovoljno.

C

CEEPUS (Central European Exchange Programme for University Studies) srednjeevropski program koji omogućava mobilnost studenata i profesora, sa sedištem u Beču. Ovaj program omogućava razmene u vidu kreditne mobilnosti, istraživačkih boravaka itd. Vidi pod Tempus.

D

Dekan – univerzitetski profesor koji je administrativni rukovodioc fakulteta. Njega bira nastavno-naučno veće, a njegov izbor potvrđuje rektor. Pored dekana, na fakultetu se bira i i određeni broj prodekana.

Dekanat – rukovodstvo fakulteta, tj. mesto fakulteta gde su smešteni dekan, prodekani i sekretar fakulteta. Da bi se došlo do nekog od njih, obično je potrebno najaviti se, pismeno ili usmeno.

Diploma – sertifikat koji izdaje obrazovna institucija, kao što je univerzitet ili fakultet, da je primalac uspešno završio određeni studijski program.

Docent – (od latinskog docere – učiti) je samostalni predavač na fakultetu, po stepenu viši od asistenta, a niži od vanrednog profesora. U zvanje docenta moguće je biti izabran na fakultetskoj ustanovi nakon odbranjenog doktorata.

Dodatak diplomi – je dokument u kome su navedeni svi detalji o studijama, kao što su broj bodova, ocene, imena profesora, izborni predmeti, vannastavne aktivnosti itd. Ovaj dokument je važan prilikom traženja posla.

Doktorske akademske studije – traju najmanje tri godine, i čijim se završetkom stiče najmanje 180 ESPB bodova ukupno 480 ESPB. Student koji završi doktorske akademske studije trećeg stepena stiče naučni naziv „doktor nauka“ sa naznakom oblasti. Akademski studijski programi iz medicinskih nauka organizuju se integrisano u okviru osnovnih i diplomskih akademskih studija, tako da se njihovim završetkom stiče 360 ESPB bodova. Student koji završi integrisane osnovne i master akademske studije iz medicinskih nauka stiče akademski naziv „doktor medicine“, „doktor stomatologije“; i sl.

Dom – tj. studentski dom ili studenjak su zgrade za smeštaj studenata koji dolaze iz drugih gradova. U Beogradu ima četrnaest studentskih domova gde je smešteno oko 12 000 studenata. Studentska soba u domu obično sadrži: krevet, radni sto, stolice, lampe, plakare i police. Za dobijanje doma potrebno je biti na budžetu, imati solidan prosek i naravno konkurisati u studentskom centru. U zavisnosti od toga kako su rangirani, studenti koji ispune uslove konkursa i dobiju smeštaj, na raspodeli mogu da biraju studentski dom i sobu. Za mnoge studente život u studentskom domu predstavlja najbolji deo studiranja zbog svih druženja, žurki i ljubavi.

E

Emeritus – titula koja se dodeljuje profesorima sa velikim akademskim i naučnim doprinosom, kao i svim bivšim Rekotorima.

Erasmus – od engleskog EuRopean Community Action Scheme for the Mobility of University Students je program razmene studenata Evropske unije, osnovan 1987. godine. Erasmus + je novi program koji kombinuje sve postojeće programe EU za obrazovanje, obuku, omladinu i sport, a koji je započeo u januaru 2014. godine. Erasmus program, zajedno sa nizom drugih nezavisnih programa, uključen je u program Socrates koji je uspostavila Evropska komisija 1994. godine. Program Socrates je završen 31. decembra 1999. i zamijenjen je programom Socrates II, 24. januara 2000. godine, koji je zatim zamenjen Lifelong Learning programom 1. januara 2007. godine. Republika Srbija ima status programske zemlje u okviru programa Erazmus+. Za više informacija pogledati ovde.

Erasmus Mundus – je bio paralelni program, orijentisan ka globalizaciji evropskog obrazovanja od 2009. do 2013. Dok je program Erasmus otvoren za Evropljane, Erasmus Mundus je otvoren za neevropejce, ukljujući i zemalje koje ne pripadaju Evropskoj Uniji. Srbija je koristila upravo ovaj program.

ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) – od engleskog European Credit Transfer System (ECTS) su standardi u Evropskom sistemu visokog obrazovanja. Jedna akademska godina odgovara 60 ECTS bodova koji su normalno ekvivalentni 1500-1800 sati ukupnog radnog opterećenja, bez obzira na standardni ili kvalifikacioni tip. ECTS krediti se koriste da bi se olakšao transfer i napredak studenata u čitavoj Uniji. ECTS takođe uključuje i standardnu skalu ocjenjivanja, koja je namijenjena za prikazivanje pored lokalnih ili nacionalnih standardnih ocena. Za više informacija pogledati ovde.

Europass – Najpoznatiji format pisanja CV-a u Evropi. Sa ovom platformom možeš da kreiraš, čuvaš i deliš biografiju na 29 jezika.

Evropski korpus solidarnosti (ESC) – međunarodni program volontiranja radi neprofitne svrhe. Mladih između 18 i 30 godina idu u drugu zemlju, dobijaju osnovna sredstva za boravak rade i imaju neformalno učenje. Za više informacija pogledajte ovde.

I

Indeks – ili studentska knjižica služi za upisivanje ocena i bodova sa ispita i kolokvijuma, za overu semestra, sakupljanje potpisa itd. To je na neki način studentska legitimacija sa kojom možete ostvariti razne popuste i pogodnosti. U svetu informacionih tehnologija, gubi na značaju poput radne knjižice. Međitim, to kod nas još uvek nije slučaj, zato je potrebno dobro ga čuvati jer njegov gubitak Vas može dosta novčano koštati.

Interkulturalnost – uspostavljanje i razvijanje odnosa između grupa ljudi koji pripadaju različitim kulturama. Interkulturno obrazovanje teži da prevaziđe pasivnu koegzistenciju, da nauči studente razumevanju, uzajamnom poštovanju i dijalogu izmeu različitih kultura. Interkulturna kompetencija je poseno važna u međunarodnoj ekonomiji i međunarodnim odnosima.

ISIC kartica – od engleskog International Student Identity Card je međunarodna studentska i učenička identifikaciona kartica koja predstavlja zvanični dokument. Koristi se u 112 zemalja sveta i moguće je ostvariti preko 35.000 popusta. Za više informacija pogledati ovde.

Ispit – može biti pismeni, usmeni ili oba, a na nekim fakultetima i praktični. Na ispitu obično dobijete ispitna pitanja ili ispitne kartice na koje je potrebno odgovoriti pismeno ili usmeno. Ako ispit odgovarate usmeno, obično je moguće napisati koncept po kome ćete pričati. Postoje nekoliko ispitnih rokova na kojima je moguće položiti ispite.

Ispitni rok – Period predviđen za polagenje ispita. U principu, postoje pet ispitnih rokova: junski, septembarski, oktobarski, januarsko-februarski i aprilski. Pre polaganja, ispite je potrebno prijaviti u studentskoj službi u periodu kada je prijava ispita.

Izborni predmeti – ili fakultativni predmeti su predmeti na fakultetu koje možete da izaberete u zavisnosti od interesovanja. Ukoliko je mali broj prijavljenih studenata, moguće je neorganizovati predmet.

J

Jezici za posebne namene – metodologija učenja stranih jezika u zavisnosti od specifičnih jezičkih potreba preduzeća, institucija ili studenata u određenim domenima, kao što su medicina, turizam, ekonomija ili spoljnotrgovinski menadžment. Za engleski jezik to je English for Specific Purposes (ESP), za francuski Français sur objectifs spécifiques (FOS), za italijanski Italiano per scopi specifici (ISS), itd.

Jezičke potrebe – jedna od najbitnijih etapa u nastavi stranog jezika. Politika globalne ekonomije i tehnološki napredak doveli su do toga da postoje različite potrebe studenata za učenjem stranih jezika. Zbog ovoga je neophodno postaviti studenta u prvi plan i prilagoditi se različitim jezičkim potrebama svake struke.

K

Kaučsurfing – od engleskog Couchsurfing je međunarodno udruženje putnika koji nude i traže besplatan smeštaj preko Interneta u celom svetu. Glavni ciljevi su približavanje različitih kultura, širenje tolerancije i interkulturnog razumevanja. U svetu danas 4 miliona ljudi, a pre svega mladih i studenata, u 230 zemalja koji koriste ove usluge. Ovo je odličan način za studente da jeftino proputuju, upoznaju druge kulture i jezik. Za više informacija pogledati ovde.

Kolokvijum – obično se odnosi na deo ispita ili može da bude oslobađajući od dela gradiva. Ne postoji za sve predmete, a može i ne mora da se upiše u indeks. Kod nekih profesora to je jednostavno uslov da se izađete na ispit.

Koncept – nakon izvlačenja ispitnih pitanja na usmenom ispitu, moguće je napisati ono o čemu ćete pričati. Dok pišete koncept imate vremena da razmislite i da se prisetite gradiva o kome ćete pričati.

Konsultacije – razgovor sa profesorom ili asistentom vezano za nejasnoće u vezi sa predmetom,  seminarskim radom ili ispitom. Svaki profesor i asistent ima obavezu da drži konsultacije u unapred određenim terminima koji su obično naznačeni na vratima kabineta. Većina profesora ceni kada odete kod njih na konsultacije jer na taj način pokazujete interesovanje za predmet. Pre nego što odete na konsultacije, dobro pripremite pitanja (ili ih napišite na nekom papiru) koja ćete postaviti profesoru, kao i udžbenik, skriptu ili svesku iz tog predmeta.

Kulturni šok – pojava koja nastaje kada se ljudi nađu u nekoj stranoj zemlji, u kontaktu sa drugom kulturom i drugačijim običajima, pogotovo još ako ne razumeju jezik, osećaju se jako osetljivim. U tom slučaju, njihova kultura, njihovi običaji i sistem vrednosti deluju idealno, a u stranoj kulturi vide samo loše stvari. Za studente je bitno, kada putuju i kada se upoznaju sa nečim različitim ili drugačijim, da prevaziđu kulturni šok i da na pravi način upoznaju drugu kulturu.

Kurikulum – program studija u obrazovnoj instituciji, sadrži ciljeve predmeta, odgovarajuće sadržaje, kao i metode po kojima se program može uspešno savladati. Izraz se često konkretno odnosi na planirani redosled nastave.

Kurs – predmet koji se sluša na fakultetu. Svaki kurs nosi određeni broj ESPB bodova i završava se polaganjem ispita.

M

Master studije – ili master akademske studije su studije drugog ciklusa od 60 ili 120 ESPB bodova, nakon kojih se brani master rad. Može se čuti i Master 1 koji podrazumeva 4. godinu studija i Master 2, koji podrazumeva 5. godinu studija. Student koji završi master akademske studije stiče akademski naziv „master“ sa naznakom zvanja drugog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti. Master studije nisu isto što i magistarske studije.

Menza – studentski restoran gde se studenti mogu hraniti po regresiranim cenama. Meni obroci se mogu kupiti na blagajnama domova ili restorana. Studentski restorani su smešteni uglavnom u okviru studentskih domova i predstavljaju takođe i mesto gde se studenti druže. Ispred menze je često potrebno sačekati red, pa je zato dobro ići sa nekim sa kim se možete družiti kako bi vam vreme brže i zanimljivije prošlo.

Modul – u okviru nekog studijskog programa moguće je postojanje više opcija ili modula koje studnet bira. Obično je izbor modula na završnim godinama studija.

Mobilnost studenata – međuuniverzitetska razmena studenata i nastavnog osoblja u cilju ojačavanja interkulturnih odnosa. Ona predstavlja jedan od prioriteta Evropske unije koji se promovišu kroz Erasmus programe. Erazmus+ omogućava studentima odlazak na studentske razmene i studentske prakse. Studentske razmene traju od 3 do 12 meseci, a stručne prakse od 2 meseca do godinu dana.

Multikulturalizam – pojam koji se koristi da se opiše društvo u kojem različite kulture žive jedna pored druge. Tokom studija, većina studenata ima prilike da živi u miltikulturalnom okruženju i izuzetno je bitno znati prilagoditi se.

N

Nastavni plan –  plan po kome se izvodi nastava, a koji podrazumeva opis aktivnosti, ciljeve, fond, metode itd.

Nastavno-naučno veće – ili NN veće je stručni organ fakulteta koji odlučuje o pitanjima od interesa za realizaciju nastave, nastavnog, naučnog i istraživačkog rada.

Nostrifikacija diplome – postupak u kojem se inostrane diplome priznaju bilo radi nastavka školovanja ili radi zapošljavanja. Obično se ovim bave nadležne službe u okviru ministarstva.

O

Obnova godine – ukoliko student ne sakupi određen broj bodova ili ne položi određene ispite koji se vode kao uslovni,  mora da obnovi godinu, tj. ne može da upiše sledeću godinu.

Oktobar 2 – vanredni ispitni rok za polaganje ispita koji studenti obično izmole na kraju godine. Ukoliko je moguće nemojte se oslanjati na ovaj rok, jer je ovo bareni rok i fakultet nije u obavezi da ga organizuje.

Osnovne akademske studije – traju tri do četiri godine i vrede 180 do 240 ESPB bodova. Student koji završi osnovne akademske studije, ostvarivši najmanje 180 ESPB bodova, stiče stručni naziv sa naznakom zvanja prvog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti. Student koji završi osnovne akademske studije, ostvarivši najmanje 240 ESPB bodova, stiče stručni naziv “diplomirani” sa naznakom zvanja prvog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.

Overa semestra – obaveza studenta na kraju svakog semestra da u studentskoj službi dobiju pečat (overu) da su slušali predavanja u predhodnom semestru. Na nekim fakultetima za ovo je potrebno sakupiti potpise svih profesora. To je ujedno i preduslov za upis narednog semestra.

P

Pluralizam – može biti shvaćen kao poštovanje i vrednovanje različitih percepcija kao javnog dobra koji omogućava svakom studentu, bez obzira na etničku i kulturološku razliku da se istakne kao ličnost.

Poništavanje ocene – student ima pravo prigovora na ocenu dobijenu na ispitu i to u roku od 36 časova od dobijanja ocene ukoliko smatra da ispit nije obavljen u skladu sa Zakonom i opštim aktom Fakulteta. Međutim, ovo i nije najpametnija odluka, jer su u principu u komisiji profesori, kolege sa profesorom čiji se ispit poništava, a u Srbiji se retko dešava da profesori budu protiv svog kolege (osim u retkim slučajevima ako već imaju nešto protiv njega).

Predispitne obaveze – podrazumeva sakupljanje određenih poena za pohađanje predavanjima i vežbama, ocene na kolokvijumima, izrada seminarskih radova, prezentacija itd. Predispitne obaveze Vam omogućavaju da „izvučete“ što veću ocenu, kao i da položite lakše ispit. Uglavnom, svaki profesor raspodeli poene za svoji predmet.

Prijava ispita – rok kada morate prijaviti u studentskoj službi ispite na koje planirate izaći. U principu ovo podrazumeva da uplatite sumu koju je propisao fakultet i popunite prijavu. Bez prijave se uglavnom ne mogu položiti ispiti osim ako nemate drugačiji dogovor sa profesorom. Ukoliko zakasnite da prijavite ispit, to se dodatno plaća.

Prodekan – pomoćnik ili zamenik dekana za određene oblasti. Obično postoji prodekan za nastavu, prodekan za financije, prodekan za međunarodnu saradnju i prodekan za naučni rad. Pre nego što odete kod dekana zbog nekog problema, dužni ste da se javite najpre prodekanu.

Prorektor – pomoćnik ili zamenik rektora za određene oblasti. Na Univerzitetu u Beogradu postoje: prorektor za studije i upravljanje kvalitetom, prorektor za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju, prorektor za poslovanje i razvoj kadrova i prorektor za nauku, inovacije i transfer tehnologije.

Prosek  ocena – deljenje svih ocena sa brojem položenih ispita. Ovo Vam je bitno za dobijanje studentskih stipendija ili kredita. Iako Vam se možda ovo čini nebitnim tokom studija, od proseka može Vam zavisiti upis postdiplomskih studija ili dobijanje posla.

R

Redovni profesor – (Full-professor) je najviše akademsko zvanje na univerzitetu. Redovni profesori su izuzeti od daljih procesa izbora, izuzetno su cenjeni na fakultetu, a neretko su i jako sujetni. Zbog toga izbegavajte da budete u konfrotaciji sa njima ili da se žalite na njih, jer im ništa ne možete.

Rektor – od lat. starešina, upravnik, poglavar, vođa, gospodar, tj. rukovodioc univerziteta. Rektora bira senat univerziteta iz reda redovnih profesora na određeno vreme kako bi bili na čelu univerziteta. Rektor ima i svoje pomoćnike ili prorektore iz određenih oblasti.

S

Semestar – bukvalno period od šest meseci ili pola godine. Na fakultetu prvi semester obično počinje početkom oktobra i završava krajem decembra, a drugi u februaru i završava krajem maja. U zavisnosti koliko semestra slušate neki predmet, oni se najčešće dele na jednosemstralne i dvosemestralne (na nekim fakultetima i četvorosemestralne i šestosemestralne).

Skripta – skraćena verzija nekog predmeta. Mogu da ih prave i prodaju profesori ili studenti i mogu u mnogome da olakšaju pripremu ispita. Takođe su odličan način da nađete izgovor da pozovete neku kolegenicu ili kolegu i da se vidite, nešto kao: „izvini, imaš li skriptu iz… ? Ajde svrati do mene ili ću ja do tebe pa da pogledamo zajedno …“.

Specijalističke akademske studije – traju najmanje godinu dana i vrede najmanje 60 ESPB bodova (ukupno 360 ESPB). Student koji završi specijalističke akademske studije stiče stručni naziv „specijalista“ sa naznakom zvanja drugog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.

Stipendije – finansijska pomoć uspešnim studentima. Za dobijanje stipendije potrebno je da studenti konkurišu i ispune određene uslove. Postoje razne vrste stipendija koje možete pogledati ovde.

Studentska služba – vrši poslove upisa i ispisa studenata, prijavljivanja i obrade rezultata ispita, izdavanja diploma, studentskog standarda, statistike i druge poslove iz ove oblasti. Na pultu studentske službe, uz indeks student može: dobiti uverenje o redovnom studiranju, potvrdu o položenim ispitima, podići originalna dokumenta na revers itd. Studentske službe imaju radno vreme i radnici u tim službama i nisu baš najsrećniji ako odete da ih pitate nešto van tog vremena.

Studentska ili omladinska zadruga – povezuje studente sa poslodavcima uz odeđeni procenat. Poslovi preko zadruge su privremeni, povremeni i sezonski ili možda zamena na radnom mestu. Studenti na ovaj način mogu doći do nekog svog džeparca, a i steći neko iskustvo u radu.

Studentske kartice – omogućavaju da ostvarite popuste vezane za putovanja, kulturne događaje, restorane, muzeje, prodavnice itd. Evo nekih kartice: studentska čip kartica, ETC kartica, inter rail, ISIC, euro 26, bus plus kartica itd.

Studentski centar – osnovnu delatnost studentskog centra čini smeštaj i ishrana studenata. Pored osnovne delatnosti, centar se bavi i pružanjem uslužnih komercijalnih delatnosti, kao i organizovanjem turističke recepcije i međunarodne razmene studenata.

Studije prvog stepena  – osnovne strukovne i akademske studije.

Studije drugog stepena – specijalističke  strukovne, diplomske (master) i specijalističke akademske studije.

Studije trećeg stepena – doktorske akademske studije.

Strukovne studije – ili osnovne strukovne studije traju tri godine i završetkom se stiče 180 ESPB bodova. Student koji završi osnovne strukovne studije stiče stručni naziv sa naznakom zvanja prvog stepena strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti. Specijalističke strukovne studije traju najmanje godinu dana i završetkom se stiče najmanje 60 ESPB bodova. Student koji završi specijalističke strukovne studije stiče stručni naziv „specijalista“ sa naznakom zvanja drugog stepena strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti.

Studentski parlament – organizuje se radi ostvarivanja prava i zaštite interesa studenata. Članovi Studentskog parlamenta su studenti koji su izabrani od strane kolega sa svojih godina na izborima. Parlament takođe organizuje i brojne žurke i dešavanja, pa se tu obično prodaju karte.

Studijski program – sadrži nastavni plan, ciljeve, metode, potrebnu literaturu, kriterijume ocenjivanja i definisanje kompetencija koje će student imati nakon završenih studija.

T

Tempus fondacija – osnovana je 2002 godine, a njeni osnivači su državni univerziteti. Fondacija je zadužena za spovođenje i promovisanje Erazmus+, kao i CEEPUS programa, ali organizuje i brojne druge aktivnosti, kao što su seminari, radionice, konsultacije itd. Za više informacija pogledati ovde.

U

Uslov – minimalni broj ESPB bodova koji morate da skupite ili ispite koje morate položiti da biste upisali narednu godinu. Uhvatiti uslov znači ispuniti sve obaveze za upis naredne godine. Ukoliko se uslov ne ispuni, obnavlja se godina. Uslovni ispiti su ispiti koji se moraju položiti da bi se upisala naredna godina.

V

Vanredni profesor – (Associated Professor) je zvanje u koje može docent da bude biran nakon četri ili pet godina i značajnog naučnog doprinosa.

Vežbe – normalno bi trebalo da znači praktično vežbanje onoga što je slušano na predavanjima. Uglavnom ih asistenti drže u dogovoru sa profesorima i ponekad se na vežbama nauči više nego na predavanjima.

Volontiranje – dobrovoljni rad na određeni period bez nadoknade. Ovaj vid rada vam može pružiti brojne beneficije, kao sticanje radnog iskustva, što poslodavci izuzetno cene, učenje stranog jezika ili putovanje i upoznavanje različitih kultura. Evropski kosrpus solidarnosti omogućava mladima da volontiraju ili rade na projektima koji su od koristi zajednicama.

Y

Youthpass – alat za dokumentovanje i prepoznavanje ishoda učenja iz omladinskog rada i solidarnih aktivnosti. Dostupan je za projekte koji se finansiraju iz programa Erasmus +: Mladi u akciji i Programi evropskog korpusa solidarnosti. Svi učesnici projekata odobrenih u ovim okvirima imaju pravo da dobiju Youthpass sertifikat, a time i priznanje za svoje neformalne ishode učenja. Za više informacija pogledati ovde.

Z

Zajednička diploma (Joint degree) – odnosi se na program dvostrukog stepena, koji se ponekad naziva dvostruki stepen, kombinovani stepen, zajednički stepen, stepen zajedničkog obrazovanja, program istovremenog stepena ili duplog diplomiranja. Ovo podrazumeva da studenti rade za dva različita univerzitetska zvanja paralelno, bilo u istoj ustanovi ili u različitim institucijama.

Zajednički evropski okvir za žive jezike – skraćeno na engleskom jeziku kao CEFR (The Common European Framework of Reference for Languages) je smernica koja se koristi za opisivanje dostignuća učenika na stranom jeziku širom Evrope, ali sve više i u drugim zemljama. Njegov glavni cilj je da obezbedi metod učenja i procene koji se primenjuje na sve jezike u Evropi. Postoje šest referentnih nivoa široko prihvaćenih kao evropski standard za ocenjivanje znanja jezika pojedinca. A1 i A2 je početni nivo, B1 i B2 je neki srednji nivo i C1 i C2 je profesionalni nivo. Kao strani jezik na fakultetu, studenti bi trebali da dostignu nivo B1 ili B2, a to je i nivo koji se u principu traži prilikom upisa na neki master u inostranstvu ili prilikom zaposlenja. Ove nivoe slobodno možete da navedete i u Vašem CV-u. Za više informacija o ovim nivoima pogledajte ovde.

Zamrzavenje godine – status mirovanja kada student zbog nekih razloga (zdravstvenih ili puta u inostransvo) ne ide na predavanja i ne overava semestre. Na nekim fakultetima moguće je polagati ispite dok na nekima nije. U svakom slučaju, potrebno je napisati molbu i raspitati se u studentskoj službi koja će Vas verovatno preusmeriti na dekanat.

Zakon o visokom obrazovanju – ovim zakonom uređuje se sistem visokog obrazovanja, uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, osnove finansiranja visokog obrazovanja, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti. Za više informacija o zakonu pogledati ovde.

Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata – mesto na kojem možete rešiti aktuelni zdravstveni problem, ali i dobiti dragocene savete i usluge kako da ostanete zdravi. Pored sistematskih pregleda studenata za useljenje u studentske domove, zavod je takđe prilagođen rešavanju najzastuplјenijih zdravstvenih problema studenata, poput problema sa reproduktivnim zdravlјem, polno prenosivim infekcijama, poremećajaima ishrane, mentalnim zdravlјem, hroničnim nezaraznim obolјenjima, dermatološkim poremećajima i brojnim akutnim poremećajima zdravlјa.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSСрпски језик
Scroll to Top